-Pi­še: Ve­dran Per­šić

Ovih da­na pje­vu­šim ve­li­ki hit ,,Bi­je­log dug­me­ta’’ sa je­di­nog al­bu­ma na ko­jem je pje­vao Mla­den Vo­ji­čić Ti­fa. Pro­da­to je pre­ko 420.000 plo­ča i ka­se­ta ta­da naj­u­spje­šni­jeg al­bu­ma jed­no­stav­nog na­zi­va „Bi­je­lo dug­me“. Vje­ro­vat­no naj­po­pu­lar­ni­ja pje­sma sa tog al­bu­ma je ,,Li­pe cva­tu’’, s tim da ja pje­vu­šim dru­gi hit. Pje­sma po­či­nje ri­je­či­ma „jer kad osta­riš, ni­ko ne ku­ca na tvo­ja vra­ta“. Sva­ko od nas ima dru­ga­či­ji do­ži­vljaj ovih ri­je­či. Pro­la­znost ži­vo­ta i sta­re lju­ba­vi sa­me se na­me­ću.
Me­đu­tim, ka­ko po­sljed­njih de­set go­di­na upra­vljam kor­po­ra­tiv­nim ko­mu­ni­ka­ci­ja­ma, do­zvo­li­te mi da ovaj stih sa­gle­dam iz ugla jed­ne kom­pa­ni­je. Jer i kom­pa­ni­ja ima svo­ju oso­be­nost.
Stih po­či­nje sa „jer kad osta­riš“, s tim da ne go­vo­ri­mo o sta­ro­sti kom­pa­ni­je već o na­či­nu nje­nog na­stu­pa na tr­ži­štu. „Sta­ra“ kom­pa­ni­ja ne­ma pro­iz­vo­de i uslu­ge pri­la­go­đe­ne vre­me­nu u ko­jem dje­lu­je. Nje­ni za­po­sle­ni­ci se vo­de po­li­ti­kom „od­u­vi­jek smo ta­ko ra­di­li“.
Oni ne oslu­šku­ju po­tre­be tr­ži­šta i ne pra­te tren­do­ve. Če­ka­ju da im kli­jen­ti sa­mi do­đu. „Sta­ra“ kom­pa­ni­ja je spo­ra i ne­e­fi­ka­sna u ser­vi­si­ra­nju svo­jih kli­je­na­ta. Slu­žbe­ni­ci ne po­zna­ju pro­iz­vo­de i uslu­ge, pro­ces odo­bre­nja du­go tra­je, a sa­mi pro­iz­vo­di su ne­po­u­zda­ni. Ta­kva kom­pa­ni­ja „sma­ra“ svo­je kli­jen­te. Ta­kva kom­pa­ni­ja ni­je vi­še re­le­vant­na. Zbog to­ga ,,ni­ko ne ku­ca na tvo­ja vra­ta“.
S tim u ve­zi, po­sta­vlja se pi­ta­nje - ka­ko osta­ti „mla­da“ i re­le­vant­na kom­pa­ni­ja.
Po­treb­no je iza­ći iz zo­ne udob­no­sti i pri­hva­ti­ti cje­lo­ži­vot­no uče­nje. Kom­pa­ni­je mo­ra­ju pri­pre­mi­ti svo­je za­po­sle­ni­ke da bu­du agil­ni i da se br­zo pri­la­go­de pr­o­mje­na­ma na tr­ži­štu. Mo­ra­mo zna­ti da će jed­na kom­pa­ni­ja bi­ti mla­da i da će na­pre­do­va­ti ako su nje­ni za­po­sle­ni­ci pro­duk­tiv­ni i ostva­ru­ju po­slov­ne ci­lje­ve, a to će po­sti­ći uko­li­ko una­pre­đu­ju svo­ja zna­nja i vje­šti­ne.
Ne­dav­no je di­rek­tor jed­ne od vo­de­ćih ame­rič­kih te­le­ko­mu­ni­ka­cij­skih kom­pa­ni­ja upo­zo­rio da bi tre­ba­lo pro­vo­di­ti iz­me­đu pet i de­set sa­ti sed­mič­no uče­ći no­va zna­nja i vje­šti­ne ka­ko ne bi teh­no­lo­ški za­sta­rjeli.
Teh­no­lo­ške pro­mje­ne br­zo se od­vi­ja­ju i kom­pa­ni­je mo­ra­ju sko­ro sva­ko­dnev­no uvo­di­ti ino­va­ci­je u svo­je uslu­ge i pro­iz­vo­de. Na pri­mjer, Fej­sbuk je osno­van 2004. go­di­ne i da­nas ga ko­ri­sti sko­ro tre­ći­na svjet­ske po­pu­la­ci­je. Uspon dru­štve­nih me­di­ja, na­ro­či­to Fej­sbu­ka, pri­mo­rao je kom­pa­ni­je da raz­mo­tre na­čin ko­mu­ni­ka­ci­je sa svo­jim kli­jen­ti­ma.
Da­nas, uko­li­ko se ne­ko po­ža­li na Fej­sbuk stra­ni­ci kom­pa­ni­je, u ve­ći­ni slu­ča­ja­va od­go­va­ra­ju­ća slu­žba će re­a­go­va­ti od­mah. Vi­je­sti pu­tu­ju br­zo na dru­štve­nim mre­ža­ma i po­sljed­nje što že­li­te je da mr­zo­volj­ni kli­jent di­je­li svo­ja is­ku­stva sa on­lajn pri­ja­te­lji­ma.
Ni­ka­da ni­je bi­lo lak­še do­ći do zna­nja kao da­nas. Raz­log vi­še da pra­ti­te mno­go­broj­ne do­stup­ne on­lajn pro­gra­me i se­mi­na­re. Naj­bo­lje što mo­že­te ura­di­ti za se­be je da umje­sto re­dov­nog on­lajn „ma­ha­la­nja’’ po­gle­da­te TED Talk, po­slu­ša­te ve­bi­nar ili pri­ja­vi­te se za on­lajn kurs. Ra­di­te na se­bi, upi­jaj­te no­ve vje­šti­ne i zna­nja, ovla­daj­te no­vim teh­no­lo­gi­ja­ma, jer će vas to po­mla­di­ti i uči­ni­ti re­le­vant­nim na tr­ži­štu.
Al ja­ze­e­ra